Veoma me raduje što se uopšte ne mogu setiti ko je u nekom komentaru pomenuo spomenar i inspirisao me za ovaj post. Ne raduje me što „slabo pamtim, brzo zaboravljam:)“ , već me raduje činjenica da nas je sve više na ovom lepom mestu, i da je sve više članak i sve više komentara, tako da sumnjam da bilo ko može sve zapamtiti.
Davne 1970 godine, za rođendan sam od ujne i ujaka dobila ovu svesku. U to vreme, ovakva sveska je bila pravo bogastvo.
Planirala sam je za spomenar. Popunjena je do poslednje strane, a na poslednjoj strani, tajno, da ne vidim, upisana mi je najdraža poruka.
Moje ćerke su se smejale kad su videle moj spomenar, a sada ga i one gledaju s nežnošću i poštovanjem. Listovi su od stalnog okretanja počeli da otpadaju, pa sam ih zalepila selotejpom, koji je, opet, vremenom požuteo, ali baš tako ću da čuvam i dalje, ne dam da u nekoj knjigovezačkoj radnji „prčkaju“ po mojim uspomenama.
Sa vama ću da podelim neke, teška srca odabrane stranice. Na žalost, neka od ovih imena su zapisana u večnosti i mom spomenaru, a sa nekima i danas kontaktiram.
Svo smo postali LJudi!
Pa da otvorimo svesku.
Idem da pozovem mamu.
Prijatno vam veče:)
Misao dana
Um se obogacuje primanjem, a srce davanjem.
Divno sto si podelila svoje uspomene sa nama.
Uzivala sam prisecajuci se.
Jako lepo…sledećih dana ću slikati moj spomenar
))
Slikala bih jedan spomenar koji ima stranice napisane 1896godine, ali ne znam da li bi bio interesantan ovde…
Naravno da bi, još kako!
Slikaću, Uhvatila me lenost, mora da je proleće zakucalo na vrata
)
Ovakve me stvari uvijek raznježe. I ja čuvam neke spomenare i leksikone, bude mi lijepe uspomene.
I čini mi se da smo imenjakinje, ako je na drugoj slici tvoje ime
Ja sam Snežana, drago mi je što smo se upoznale:)
Ah, pa nismo imenjakinje. Ja sam Snježana ali mi je ipak drago
Drago mi je! U suštini, imenjakinje smo, sa geografskim i jezičkim različitostima, koje poštujem.
Na primer, imam u Sisku prijateljicu, ona je Svjetlana, nikao Svetlana:)
Naravno da smo imenjakinje, ja se šalim ali ti to već znaš
. To N ili NJ je samo jedno slovo u riječi, apsolutno nebitno.
Hvala vam puno!
I naravno, volela bih da vidim vaše spomenare, ako neko želi da podeli, jer je to ipak malo više lično.
Nježan post… Podsjeti me na moj spomenar, koji je ovih dana posudila moja najstarija kćerka
Divno, podseća me na mamin spomenar =) čak sam se i ja potpisala u njega =)
hihi
Divno… =)
Ovo je divno!
Nikad nisam imao spomenar, to je bilo za ženske, ali volim da zavirim u tudje, hehehe!
Nisi se bar upisivao…nemoj da pričaš!
Ja imam puno drugova upisanih, a zaista dečaci nisu imali spomenare, dečaci su i sada na proslavama puno godina mature, pa smo i mi devojčice:)
Koliko samo gubimo odrastanjem uz facebook i mobilne telefone. Ovakve stvari zaista vrede,
Pozdrav!!
ne zove se džaba spomenar, pun uspomena…
Eh kako je to nekad bio dozivljaj, imati spomenar i da ti se drustvo upise.
Narocito tvoje simpatije. Pitam se da li to jos uvek postoji???
/Boki